Hm?! Okej... Rođen sam 24.jula, 1983-e godine u Beogradu. Osvajao sam treća mesta na takmičenjima za poeziju, i što je još gore... treća mesta u ljubavi!
Rastao sam u ona vremena, kad su se mnogi trudili da ne odrastemo. Džeparac mi je jedno vreme iznosio i čitavih 3423563564562462645963245624564536453 zilijardi dinara, što je bilo dovoljno za četvrt hleba, 50 grama salame i jedan jogurt u čaši...
Počeo sam rano da pišem, ali sam svoje tekstove bacao, smatrajući ih neprirodnim načinom izražavanja, neprirodnom komunikacijom sa svetom. Sve je to bilo prejako rečeno. Previše sam bio izložen. Jedino ispravno je bilo zapaliti ih, pa pustiti sa terase drugoga sprata, da vetar raznese razgorele latice koje su iskričavo nestajale pri udaru o tlo...
Ali podmukla Muza je znala da mi poturi! O da! Malo po malo, uz gitaru, pa eto opet hrpe pesama... Na kvarno me je "navukla", izmamila reči... I to sve one najskrivenije, velike reči! Reči, svuda reči, na raznim hartijama, po zidovima, skrivene, nežne, polovne... reči!
A i kasnije, mnoge sam pesme palio, na stotine njih! Ovo su sada samo duhovi tih ideja... bledi obrisi! Puka reciklaža nekadašnjih osećanja. Uvek sam umeo da uništim ono što vredi!
Studirao sam sve i svašta, učeći samo ono što me istinski dotiče... A pošto su stvari koje mene (a i ostale normalne i zdrave ljude) dotiču neograničene, nesagledive, magične i tajnovite, nisam uspeo da dovršim studije... Pronalazio sam potvrde, putokaze, ali nikad do kraja izvedene stvari... Treba biti idiot, pa reći deci, da je LJUBAV samo biohemijsko oružije prirode, koje služi da se idiotski vežu dvoje, ne bi li oni produžili vrstu, preneli gene i zaštitili taj novi život koji su stvorili...
Stvari kao što je ljubav nemaju objašnjenje, ali imaju odgovor, a on je prost... Odgovor na ljubav je ljubav! Onaj ko to pokuša objasniti naukom, duboko je zaglibio...
NASTAVIĆE SE!